Mergan Iy

Bundan ancha yillar ilgari Xitoyda mergan Iy degan mashhur ovchi yashagan ekan. U parrandalarni ham, quyon, tulki kabi mayda jonivorlarni ham, ayiq, to‘ng‘iz, yovvoyi qo‘y singari katta hayvonlarni ham ovlayverar ekan.Ovchi Iy o‘ljani shunday aniq otar ekanki, hyech qachon mo‘ljalga borib tegdimi-tegmadimi deb qarab turmas ekan. Yoyni otgan zahoti ot choptirib o‘ljaga yetib olar ekan.Butun … Читать далее

Зиёвуддинхон ибн Эшон Бобохон (1908-1982)

DO`STLARGA ULASHING: Зиёвуддинхон ибн Эшон Бобохон (1908.10.1 — Тошкент — 1982.22.12) — муфтий, дин ва жамоат арбоби. Дастлаб отаси Эшон Бобохон Абдумажидхон ўғли қўлида, сўнгра Тошкентдаги Бароқхон, Кўкалдош мадрасаларида таҳсил кўрган (1923—31). Қоҳирадаги ал-Азҳар дорилфунунини тугатган, Макка, Мадина шаҳарларига илмий сафарлар қилган (1947). Ўрта Осиё ва Қозоғистон мусулмонлари диний бошқармаси ташкилий қўмитасида бош котиб (1942), … Читать далее

Yo‘lbars va eshak

Aytishlariga qaraganda qadim zamonlarda Xitoyda eshak bo‘lmagan ekan. Bir safdogar uzoq safardan qaytayotib, juda semiz va o‘taketgan ahmoq bir eshakni sotib olibdi. Uni qayiqqa ortibdi-da, o‘z yurtiga olib ketibdi. Uyiga kelgach, o‘tlasin deb, eshakni qo‘yib yuboribdi.Ko‘p o‘tmay o‘tlab yurgan eshakni yo‘lbars ko‘rib qolibdi. Yo‘lbars o‘ylab-o‘ylab oxiri: «Bu kattakon, semiz hayvon ajdar bo‘lsa kerak», degan qarorga … Читать далее

Амирқул Карим (1960)

DO`STLARGA ULASHING: Амирқул Карим – шоир, публицист ва таржимон. 1960 йилда Шаҳрисабзда туғилган. Ўзбекистон Миллий университетининг ва Санкт-Петрбург Давлат университетининг Журналистика факультетларида, Ҳиндистондаги Жаварлаъл Неру университетининг Оммавий ахборот воситалари институтида таҳсил олган. “Туркистон” газетаси, “Ёш куч” журналида ходим, бўлим бошлиғи, Ўзбекистон Миллий ахборот агентлигида халқаро ахборот таҳририяти Бош муҳаррири, Ўзбекистон Миллий матбуот маркази раиси, “Ҳуррият” … Читать далее

Tirishqoq Yun Su

DO`STLARGA ULASHING: Bir vaqtlar Fuchjouga yaqin joyda Yun Su degan kichik bir bola yashagan ekan. Otasi o‘lib, u onasi bilan yolg‘iz qolibdi. Ona-bola g‘oyat kambag‘al bo‘lib, qoqay desa qoziqlari, osay desa xurmachalari ham yo‘q ekan. Ba’zan bir siqim guruch ham topolmay qolishar ekan.Yun Suning o‘qishga boradigan vaqti kelibdi, ammo uning yozish uchun qog‘ozi ham, siyohi … Читать далее

Ҳалима Аҳмедова (1960)

DO`STLARGA ULASHING: Ҳалима Аҳмедова 1960 йил 1 октябрда Бухоро вилояти (ҳозирги Навоий вилояти) нинг Қизилтепа тумани Пўлоти қишлоғида туғилган. 1983 йили Тошкент давлат университети (ҳозирги ЎзМУ) нинг филология факультетини тамомлаб, Навоий вилоятидаги педагогика билим юртида иш бошлаган. 1984-1985 йилларда вилоятнинг “Дўстлик байроғи” газетасида хизмат қилган. 1986-1988 йиллари Ғафур Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриётида муҳаррир … Читать далее

Sariq laylak

DO`STLARGA ULASHING: Odamlarning aytishicha, bir vaqtlar Fuchjouda bir kambag‘al talaba yigit bo‘lgan ekan. Uni Mi deb atashar ekan. U shunchalik kambag‘al ekanki, hatto bir piyola choy uchun ham to‘laydigan yuli yo‘q ekan. Bir choyxonachining rahmi kelib, kambag‘al Mini boqmaganda, u ochidan o‘lib ketishi turgan gap ekan.Biroq kunlardan bir kun Mi choyxonachining oldiga kelib shunday debdi:— … Читать далее

Sholg‘om (rus tilida) — Репка

DO`STLARGA ULASHING: Посадил дед репку и говорит:— Расти, расти, репка, сладкá! Расти, расти, репка, крепкá!Выросла репка сладкá, крепкá, большая-пребольшая.Пошел дед репку рвать: тянет-потянет, вытянуть не может.Позвал дед бабку. Бабка за дедку,Дедка за репку — Тянут-потянут, вытянуть не могут.Позвала бабка внучку. Внучка за бабку,Бабка за дедку,Дедка за репку — Тянут-потянут, вытянуть не могут.Позвала внучка Жучку. Жучка … Читать далее

Шойим Бўтаев (1959)

DO`STLARGA ULASHING: Шойим Бўтаев 1959 йил 20 июнда Тожикистоннинг Ўратепа туманига қарашли Майдонча кишлоғида туғилган. Хўжанд Давлат педагогика институтининг тарих-филология факультетини тугатган (1982). «Гулистон» журналида адабий ходим, «Тонг юлдузи» (собиқ «Ленин учқуни») газетасида бўлим мудири, «Чўлпон» нашриётида муҳаррир, республика радиосида «Адабиёт ва радиотеатр» бош муҳарририятининг бош муҳаррири вазифасида ишлаган. Илк қиссаси — «Сирли юлдузлар» (1984). … Читать далее

Aka-uka Lyular

DO`STLARGA ULASHING: Qadim zamonda dengiz qirg‘og‘ida bir oqko‘ngil xotin yashagan ekan. Uning beshta o‘g‘li bo‘lib, ular besh aka-uka Lyular, Lyu-birinchi, Lyu-ikkinchi, Lyu-uchinchi, Lyu-to‘rtinchi va Lyu-beshinchilar ekan. Aka-ukalar shu qadar o‘xshar ekanlarki, hyech kim ularni chehrasidan ajratolmas ekan. Hatto onalari ham ba’zan yanglishib qolar ekan. Biroq aka-ukalarning xislatlari boshqa-boshqa ekan. To‘ng‘ich Lyu — Lyu-birinchi butun bir … Читать далее