Ҳамза Ҳакимзода Ниёзий (1889-1929)

DO`STLARGA ULASHING: Янги давр ўзбек адабиётининг намояндаларидан бири, шоир ва драматург, бастакор ва режиссёр, маърифатпарвар-педагог ва жамоат арбоби Ҳамза Ҳакимзода Ниёзий 1889 йил 6 мартда Қўқон шаҳрида табиб оиласида туғилди. Ҳамза аввал эски мактаб ва мадрасаларда ўқиб, форс, араб тилларини, рус-тузем мактабида эса рус тилини ўрганишга муваффақ бўлган. Ҳамзанинг бадиий ижодга қизиқиши барвақт бошланган. Ҳамза … Читать далее

Gullar majlisi

DO`STLARGA ULASHING: Har yilning oxirida barcha gullar bir joyga to‘pla­nib, bir-birlariga o‘zlarining eng yaxshi ishlari haqida gapirib berar edilar. Qaysi gul eng yaxshi, oliyjanob ishni qilgan bo‘lsa, o‘sha mukofotlanar edi. Bu safar ham barcha gullar juda katta va soya salqin bog‘da to‘plandilar. Bu safar rais Xrizantemaxonim bo‘ldi. Barcha gullar allaqachon kelib bo‘lganiga qaramas­dan, dastargul, nargis, … Читать далее

Zumrad va Qimmat

DO`STLARGA ULASHING: Bir bor ekan, bir yo‘q ekan, bir chol bor ekan. Uning Zumrad ismli qizi bor ekan. Chol bir qizi bor ayolga uylanibdi. Qizining ismi Qimmat ekan. O‘gay ona Zumradni yoqlirtmas ekan. Eng og‘ir ishlarni unga buyurar, qarg‘ab, urarkan. O‘zining qizini juda yaxshi ko‘rarkan, doim uni maqtagani maqtagan ekan.Zumrad aqlli, chiroyli va muloym qiz … Читать далее

Ғулом Зафарий (1889-1938)

DO`STLARGA ULASHING: Ғулом Зафарий кўпқиррали ижод соҳиби бўлиб, у ўзбек миллий театри, театр танқидчилиги, мусиқа маданияти, қолаверса, миллий адабиётимиз тарихида муносиб ўрин эгаллайди. У 1889 йили Тошкентнинг Бешёғоч даҳасига қарашли Каттабоғ маҳалласида таваллуд топти. Аввал эски мактабда, хусусий рус мактабида, Кўкалдош мадрасасида таълим олди. У 1912—1924 йилларда Ўш шаҳрида ўқитувчилик қилди. 1914 йилдан бошлаб Тошкентдаги … Читать далее

Ҳабибий (1890-1980)

DO`STLARGA ULASHING: Зокиржон Ҳолмуҳаммад ўғли Ҳабибий мумтоз шеъриятимизнинг энг яхши анъаналарини давом эттирган ва ривожлантирган шоирдир. У ўз ғазаллари билан халқимизнинг умид ва интилишларини, руҳий камолотини ифодалаб келди. Ҳабибий 1890 йили Андижон вилоятининг Пахтаобод туманига қарашли Қўқон қишлоқда деҳқон оиласида туғилди. У эски мактабда, Андижон ва Қўқон мадрасаларида таълим олди. Навоий, Фузулий, Муқимий ва Фурқат … Читать далее

Toshbaqa bilan burgut

Toshbaqa osmonda uchib yurgan Burgutni ko‘rib, o‘zining ham uchgisi keldi va Burgut yerga qo‘nganida uning oldiga borib: «Qancha xizmat haqi so‘rasang beraman, faqat meni uchishga o‘rgat», deb yolvordi.Garchi Burgut, buning iloji yo‘q, sen ucha olmaysan, deb qancha uqtirsa ham Toshbaqa ko‘yarda- qo‘ymay unga yolvoraverdi. Axiri bo‘lmagach, Burgut Toshbaqani changaliga olib osmon-falakka ko‘tarildi va o‘sha yerdan … Читать далее

Абдулла Қодирий (1894-1938)

DO`STLARGA ULASHING: Ўзбек адабиётининг йирик намояндаларидан бири Абдулла Қодирий (Жулқунбой) 1894 йил 4 октябрда Тошкент шаҳрида туғилди. Унинг таржимаи ҳолидаги қуйидаги сўзлар ёзувчининг 1926 йилга қадар кечган ҳаётига ойдинлик киритади: «Ҳар ҳолда бемавридроқ бўлса керак, камбағал, боғбонлик билан кун кечиргучи бир оилада… туғилғонман. Ёшим тўққиз-ўнларга борғондан сўнг мени мактабга юбордилар. Мактабда икки-уч йил чамаси эски … Читать далее

Qaldirg‘och bilan qarg‘a

Qaldirg‘och bilan Qarg‘a, qay birimiz chiroyliroq, deb tortisha boshlashdi. Shunda Qarg‘a Qaldirg‘ochga dedi: «Sening chiroying faqat bahorda ko‘rinadi. Men bo‘lsam qish ayoziga ham chidab yashayveraman».Masal demoqchiki, uzoq umr kechirish go‘zalikkdan afzaldir. Ezop masallari, Masallar

Чўлпон (1897-1938)

DO`STLARGA ULASHING: Ўзбек адабиётининг ёрқин намояндаларидан бири Абдулҳамид Сулаймон ўғли Чўлпон 1897 йилда Андижоннинг Қатортерак маҳалласида савдогар оиласида дунёга келган. Отаси Сулаймонқул Мулла Муҳаммад Юнус ўғли (1874 — 1929) дастлаб деҳқончилик, сўнгра баззозлик билан шуғулланган. Таниқли журналист ва ёзувчи Мўминжон Муҳаммаджонов «Турмуш уринишлари» китобида қайд этишича, Чўлпоннинг отаси Сулаймонқул ўз даврининг етук зиёлиси, маърифатпарвар кишиси … Читать далее