Baliqchi va baliq haqida ertak (A.S. Pushkin)

DO`STLARGA ULASHING: O‘tgan choqda dengiz bo‘yida,Chol va kampir umr surgandi;Yer to‘lada — eski uyidaO‘ttiz uch yil birga turgandi.Chol to‘r solib ovlarkan baliq,Kampir esa yigirar urchiq.Chol dengizga to‘r solsa bir gal,Baqa yaproq ilindi yolg‘iz.To‘r solganda chol ikkinchi galIlindi-ku dengiz o‘lani.To‘r solganda chol uchinchi gal,To‘rga tushdi bir kichik baliq,Jo‘n baliqmas, naq oltin baliq,Oltin baliq xuddi odamday,Tilga kirib … Читать далее

Эркин Юсупов (1929-2003)

DO`STLARGA ULASHING: Эркин Юсупов (1929.15.3, Қува шаҳри — 2003.5.8, Тошкент) — файласуф олим. Ўзбекистон Фанлар академияси академиги (1979), Ўзбекистонда хизмат кўрсатган фан арбоби (1979), Россия Фанлар академияси мухбир аъзоси (1991; 1987 йилдан СССР Фанлар академиясининг мухбир аъзоси), фалсафа фанлари доктори (1965), профессор (1966). Ўрта Осиё университетининг тарих факултети мантиқ ва психология бўлимини тугатган (1951). Тошкент … Читать далее

Kitob – hammabop

Hayotimiz oynasi,Bilimlarning onasi,Buyumlar durdonasi,Menga o‘rgatgan odob— Bu kitobdir, bu kitob. Mazmunlari xiIma-xil,Aqlingga qo‘shgan aql,Do‘stimdir juda ahil,Fan yo‘ilida nur-oftob— Bu kitobdir, bu kitob. Po‘lat Mo‘min (1922-2004) She’rlar

Жўра Мусаев (1928-2014)

DO`STLARGA ULASHING: Мусаев Жўра Азимбоевич (1928.5.12, Янгийўл шаҳри – 2014.27.10) — генетик олим, Ўзбекистон Фанлар академияси акадимиги (1984), Ўзбекистонда хизмат кўрсатган фан арбоби (1980), биология фанлари доктори (1973), профессор (1975). Ўрта Осиё университетини тугатган (1948). ТошДУ дарвинизм ва генетика кафедраси ассистенти (1952-56), доценти (1956-1974), тайёрлов факултети умумий назарий фанлар кафедраси мудири (1961-66), ғўза хусусий генетикаси … Читать далее

Bo‘ri va yetti uloqcha

DO`STLARGA ULASHING: Bir bor ekan, bir yoq ekan, bir echki bor ekan. Uning yettita uloqchasi bor ekan. Hamma onalar singari u ham bolalarining yettovini birdek yaxshi ko‘rar va erkalar ekan. — Bolajonlarim, siz eshikni mahkam yopib, hech kimga ochmay o‘tiring. O‘rmonda och bo‘ri izg‘ib yuribdi. Ehtiyot bo‘ling! — deb tayinlarkan.Ona echki o‘rmonda o‘t-o‘lan bilan ovqatlanib, … Читать далее

Бекжон Раҳмонов (1887-1929)

DO`STLARGA ULASHING: Бекжон Раҳмонов, Мулла Бекчон (1887, Хива — 1929, Амударё) — Ёш хиваликлар партиясининг арбоби, маърифатпарвар. Хивада мадраса таълимини олиб, Истанбул дорилфунуни (1913—18)да таҳсил кўрган. Хоразмга қайтгач, жадидчилик ҳаракатида фаол қатнашган. Хивада хонлик тузуми ағдариб ташлангач, ХХСРда маориф вазири (1920—21); МИК иш бошқарувчиси (1921 йилдан); «Инқилоб қуёши» газетасининг муҳаррири (1920—1921). Унинг ташаббуси билан Хоразмда … Читать далее

Алихонтўра Соғуний (1885-1976)

DO`STLARGA ULASHING: Алихонтўра Шокирхўжа ўғли (тахаллуси Соғуний; 1885.21.3, Тўқмоқ — 1976.28.2, Тошкент) — дин ва жамоат арбоби, уламо. Арабистон (Мадина)да ва Бухоро мадрасаларида таҳсил олди. Чор маъмуриятининг ерли аҳолини мардикорликка олиш сиёсатига қарши чиққанлиги учун подшо махфий полицияси таъқибида бўлди. 1916 йил қўзғолони шафқатсизларча бостирилгач сиёсий муҳожир бўлиб Қашқар (Хитой)га кетди, кейин Шарқий Туркистон (Ғулжа … Читать далее

Худойберган Девонов (1878-1940)

DO`STLARGA ULASHING: Худойберган Девонов (1878, Хива — 1940, Тошкент) — биринчи ўзбек кинооператори. 1907—08 йиллар Москва, Петербургдан телескоп, граммофон, фото ва кино асбоблари олиб келиб фотолаборатория ташкил этган. Бу лаборатория Хоразмда фотокиностудия вазифасини ўтаган. Худойберган Девонов ижоди рус киносанъаткорлари фаолияти билан деярли бир вақтда бошланган. У «Ўрта Осиё меъморий ёдгорликлари», «Туркистон кўринишлари», «Хива ва хиваликлар» … Читать далее