Зоҳиджон Обидов (1923-1996)

DO`STLARGA ULASHING: Зоҳиджон Обидов 1923 йили Тошкентда туғилган. Иккинчи жаҳон урушида иштирок этган. Тошкент давлат университетини битирган. Наманган педагогика институтида ўқитувчи, вилоят Ёзувчилар уюшмаси раҳбари бўлиб ишлаган. Тошкентга қайтгандан сўнг Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасида, Ғафур Ғулом номидаги ва «Ёш гвардия» нашриётларида ҳамда «Муштум» журналида фаолият кўрсатган. Унинг «Яхши ният» (1957), «Янги ойнинг ўроғи» (1961), «Ошиқ кўнгил … Читать далее

Sunbul bilan Gul

DO`STLARGA ULASHING: Qadim zamonda bir boy bor ekan. U xotini bilan juda ham ahil va xushvaqt umr kechirar ekan. Boyning ikki o‘g‘li bor ekan. Kattasining ismi — Sunbul, kichigining ismi — Gul ekan. Bolalar maktabga borib, yaxshi o‘qishibdi.Kunlarning birida Sunbul bilan Gulning onasi o‘libdi. Ikkisi yetim qolibdi.Boy uylanmoqchi bo‘lib, bir boyning qiziga sovchi yuboribdi. Boy … Читать далее

Сарвар Азимов (1923-1994)

DO`STLARGA ULASHING: Азимов Сарвар Олимжонович (1923.20.5, Жиззах — 1994.3.11, Тошкент) — ёзувчи, жамоат арбоби. Ўзбекистонда хизмат кўрсатган фан арбоби (1973). Ўзбекистон халқ ёзувчиси (1983). Филология фанлари доктори (1968). Ўрта Осиё давлат университетини тугатган (1946). Ўзбекистон Фанлар академияси Тил ва адабиёт институтида илмий ходим, сектор мудири, директор ўринбосари (1948—55), ЎзКП МК фан ва маданият бўлими мудири … Читать далее

Masha va ayiq (rus tilida) — Маша и медведь

DO`STLARGA ULASHING: Жили-были дедушка да бабушка. Была у них внучка Машенька.Собрались раз подружки в лес — по грибы да по ягоды. Пришли звать с собой и Машеньку.— Дедушка, бабушка, — говорит Машенька, — отпустите меня в лес с подружками!Дедушка с бабушкой отвечают:— Иди, только смотри от подружек не отставай — не то заблудишься.Пришли девушки в … Читать далее

Пўлат Мўмин (1922-2004)

DO`STLARGA ULASHING: Пўлат Мўмин (тахаллуси; асл исм-шарифи Мўминов Пўлат) (1922.24.12— Тошкент — 2004.2.3) — болалар шоири. Ўзбекистон халқ ёзувчиси (1992). Ўзбекистонда хизмат кўрсатган санъат арбоби (1983). Дастлаб педагогика билим юртини (1939), сўнг Низомий номидаги Тошкент педагогика институтини тугатиб (1944), ўқитувчилик билан шуғулланган (1944—47). «Ленин учқуни» газетасида адабий ходим (1948—50), Ўзбекистон давлат нашриётида бўлим мудири (1951—52), … Читать далее

Donishmand cho’pon

DO`STLARGA ULASHING: O’tgan zamonda bir podsho bo’lgan ekan. U hamma narsadan ham otni yaxshi ko’rar ekan. Kunlardan bir kun, podsho otxonaga kirib qarasa, otlari ancha oriqlab qolgan emish. Podsho otboqarini chaqirib:— Otlar nima uchun oriqlab qoldi? — deb so’rabdi. Otboqar podshoning g’azabidan qo’rqib:— E janobi oliylari, otlaringiz bir necha kundan buyon em-beda emay, zo’r berib … Читать далее

Суннатулла Анорбоев (1922-2003)

DO`STLARGA ULASHING: Таниқли ёзувчи, тажрибали журналист, Ўзбекистонда хизмат кўрсатган маданият ходими Суннатулла Анорбоев 1922 йилда Жанубий Қозоғистон вилоятининг Туркистон туманидаги Қарноқ қишлоғида туғилди. Наманган Педагогика техникумида, Тошкент Давлат Педагогика институтида таҳсил олди. 1942-1945 йилларда II жаҳон урушида қатнашди. Суннатулла Анорбоев 1949 йилдан бошлаб кўп йиллар мобайнида республика газеталари, “Шарқ юлдузи” журнали, Ғафур Ғулом номидаги Адабиёт … Читать далее

Och bo‘ri

DO`STLARGA ULASHING: Bor ekanda yo‘q ekan, och ekanda to‘q ekan, bir och bo‘ri bo‘lgan ekan. Kunlardan bir kuni u don yeb yurgan bir xo‘rozni ko‘rib qolibdi. Bo‘ri xo‘rozni ushlash payiga tushibdi. Xo‘roz qanotini yozib qaq-qaq, deyman deb turgan ekan, bo‘ri lip etib kelib xo‘rozning qanotidan tishlab olibdi. Xo‘roz ko‘rsa, bo‘ri uni mahkam ushlab turgan emish. … Читать далее

Рамз Бобожон (1921-2008)

DO`STLARGA ULASHING: Рамз Бобожон (тахаллуси; асл исм-шарифи Бобожонов Рамз, 1921.2.12, Тошкент — 2008) — шоир ва драматург. Ўзбекистон халқ шоири (1981). Ўзбекистонда хизмат кўрсатган санъат арбоби (1971). Тошкент педагогика институти (1944) ва шу институт аспирантураси (1955)ни тугатган. «Ленин учқуни» (ҳозирги «Тонг юлдузи») газетсида бўлим мудири, муҳаррир, Ёзувчилар уюшмасида маслаҳатчи (1949-59), Ёзувчилар уюшмаси правлениеси котиби (1960—63; … Читать далее

Navoiy va Husayn

Alisher Navoiy Husayn Boyqaro saroyida bosh munshiy ekan. Podsho hamma vaqt Navoiyning deganlariga quloq solar ekan. Kunlardan bir kuni Husayn Boyqaro ertalab saroyga kirib ketayotib, Navoiyga qarabdi-da, ko‘rsatgich barmog‘i bilan boshini ko‘rsatibdi. Navoiy ham shu barmog‘i bilan tilini ko‘rsatibdi. Husayn Boyqaro boshini chayqabdi-da, saroyga kirmay qaytib ketibdi.Bu voqeani kuzatib turgan Navoiyning shogirdlari imo-ishoraning sababini so‘rabdilar. … Читать далее